ISTINA O CECI I ZEMUNCIMA U ZATVORU!

Aktuelni ministar trgovine, koji je u to vrijeme bio ministar zadužen za ljudska prava, tokom obilaska Centralnog zatvora razgovarao je sa pritvorenicima uhapšenim poslije ubistva Zorana Đinđića, a iza rešetaka razgovarao je i sa Zoranom Vukojevićem Vukom

Ljajić je opisao kako je izgledao obilazak uhapšenih u akciji Sablja.

– Tražio sam da mi, bez ikakvih namještaljki, otvore vrata ćelija u kojima su bili smješteni uhapšeni. Bukvalno sam rekao: “Otvorite ta vrata” ne znajući ko je iza njih. Razgovarao sam sa uhapšenima, pitao da li ih neko tuče, maltretira… Vjerujte, niko ništa takvo nije rekao.

Kako kaže, nije mu bilo lako kada je došao do ženskog paviljona.

– Došli smo do ženskog paviljona. Tu sam se zaista neprijatno osjećao. Slab sam na takve stvari, žensko u zatvoru. Već ta činjenica me je činila slabim u tom trenutku. Utom stražari otvaraju vrata, kad iza njih stoji Ceca. Kao neka djevojčica, u sivoj trenerci. Smije se, ja ne mogu da vjerujem. Očekujem da vidim uplakanu ženu, a ono žena se smije. To je, iskren da budem, bio šok za mene. Pitao sam je da li je neko neko dira, maltretira. Odgovorila je sa osmijehom: “Ne, ne, svi su korektni, niko ništa”.

– Pogledom sam prešao po sobi. U njoj su bila dva kreveta. U trenutku kada sam ja bio u posjeti, bila je sama u sobi. Da li je imala cimerku, ne znam, u tom trenutku je bila sama. Pitam: “Treba li vam šta”, a ona odmah odgovara: “Pinceta”. Sa mnom je u posjeti bila moja tadašnja šefica kabineta Tanja Barošević. Pitam: “Tanja imaš li pincetu?” Ona počne da traži po torbi, ali bezuspješno. Kažem: “Pa Tanja, kako nemaš pincetu?” Šta ću, okrenem se Ceci i kažem: “Ništa, donijeću ja kad dođem drugi put”. A ona meni: “Valjda ću ja da izađem dok ti dođeš drugi put”. I stvarno se to desilo, izašla je prije nego što sam otišao ponovo. Eto, ovo je sva istina.

(Republika.rs)